Једног дана, Зуботехничка школа више није била иста. Наставници су сели у клупе, а ученици су стали за катедру. Али ту није био крај изненађењима – ученици су преузели и улоге директора, секретара, запослених у рачуноводству, као и педагога, психолога и школског особља које свакодневно брине о реду и чистоћи.
У учионицама су „нови наставници“ покушавали да објасне лекције, одрже пажњу и остану стрпљиви, док су „ученици“ у клупама пажљиво пратили и понекад постављали питања. Врло брзо се показало да није лако стајати испред разреда и водити час.
У канцеларијама, „нови директор“ се суочио са доношењем одлука и организацијом рада школе, „секретар“ са администрацијом и документима, „рачуноводство“ са бројевима, одговорношћу и прецизношћу коју тај посао захтева, док су „педагог“ и „психолог“ имали важан задатак да разумеју потребе ученика, пруже подршку и помогну у решавању изазова. Посебно искуство имали су и ученици у улози школског особља – „теткица“ – који су се постарали да школа остане уредна и пријатна за све, схвативши колико је њихов рад важан и често недовољно примећен.
Са друге стране, наставници и запослени су, макар на кратко, осетили како је поново бити ученик – колико је потребно пажње, труда и храбрости да се одговори на питање или научи нешто ново.
Овај дан није био само занимљив и другачији, већ и веома поучан. Донео је више поштовања, разумевања и свести о томе колико је сваки део школског система важан.
Нека нам ово искуство буде подсетник да само међусобним уважавањем, одговорношћу и заједништвом можемо градити школу знања, поверења и правих вредности.
Са поносом гледамо на овај дан као на пример како заједно можемо учити, расти и постајати бољи – једни за друге и за будућност која је пред нама.
