Беседа св. Јустина Ћелијског на св. Саву у манастиру Ћелије Лета Господњег 1969.
„Има нешто вечно што сви непријатељи Српскога народа не могу да униште; има нешто бесмртно што никакви непријатељи Српскога рода не могу да сатру и у гроб сатерају.
Била је моћна српска царевина неманићка славна. Дошли Турци и разорили државу. По манастирима, по шумама, по уџерицама све замрло, нестало великаша, нестало чиновника, нестало свих установа, остало само царство – царство Светога Саве неразориво, неразрушиво; остао он, свети владар Српскога рода, Свети Сава – Српска Слава. Које је то царство, шта је он то основао трајније него његов отац цар Немања, него његов брат краљ Симон Стефан Првовенчани? Основао је браћо Цркву Српску, донео је духовно царство које никакви непријатељи рода Српског уништити не могу. Они могу да уништавају Србе појединце, али Цркву Христову никада. Какво је то царство, шта је то Свети Сава учинио да нам да што је вечно, што је неразориво, што никакви богови, ни султани, ни Мурати, и џелати и гонитељи Цркве Христове не могу да униште? Шта је то? То је вера у Господа Христа, вера у бесмртни живот, вера коју је Свети Сава донео Српскоме роду из свете Горе, донео Еванђеље Христово, обновио га у нашим душама и српска душа је прогледала, прогледала и увидела да пред њом стоји Вечно Царство, да пред њом стоји пут у вечни живот, пут који нико не може отети Србину, ако је само чврст у светосавској вери.
Како је то и чиме је то Свети Сава то царство основао у Српској земљи? Краљевић, царевић напушта оца, напушта царски престо, одлази у пустињу, у Свету Гору и тамо, шта он ради? Не јаше коње, не иде с гозбе на гозбу, него с молитве на молитву, из цркве у цркву, из храма у храм, из пећине у пећину, од једног светог човека до другог светог човека. Шта то ради Растко Немањић, Растко Немањић, који је одбацио круну и порфиру од себе и узео да пости, пости дању и ноћу, суве корице хлеба једе, а његова мајка царица и краљица тугује што њен најмлађи син Растко хлеба нема. Знао је млади Растко да је у човеку најважније – шта? Душа! Не царство његовог оца, не краљевска круна која је стајала пред њим, него је главно оно што је Бог дао човеку за вечност, а то је душа у човеку. И он, гледајући себе, и гледајући свет око себе шта је радио? Он је хтео да очисти душу своју, да је освети, да је испуни Богом и Господом Христом и то је даноноћно радио постећи се, молећи се, бденија правећи и непрекидно Господу служећи.
И заиста са двадесет година он је од себе, царевића, начинио дивног, светлог, анђелског младића, чисте душе; очистио душу од страсти, очистио ум од рђавих помисли, очистио себе од сваке унутрашње таме и мрака и осветио и посветио себе и тада, тада је млади краљевић погледао. А гле, сав овај свет, шта је? Сав овај свет није ништа друго него царевина Божја или царевина ђавола. Зависи од човека, зависи од тебе и од мене. Он, он је осветио себе, испунио Еванђеље Христово и испунио једну дивну мисао, једну дивну жељу великог Светитеља Божјег, Григорија Богослова, који вели: „Треба прво себе осветити, начинити светим, па онда друге учити светости; треба прво себе очистити, па онда друге учити чистоти; треба прво себе приближити Богу, па онда друге приводити Богу“[1]. То је урадио Растко, то је урадио и себе изградио и себе преобразио у Светог Растка, у Светога Саву.
Када је дошао дан да он телом обновљен, дође у Српску земљу, он је дошао као нови човек, као вечни Србин, као бесмртни Србин, као Србин који је нашао прави пут свакој српској души, пут који води у бесмртност и Живот Вечни. То је донео Свети Сава дошавши из Свете Горе, то је он по Српству чинио, то је он проповедао поставши први Архиепископ Српске Цркве; основао је духовно царство, Цркву Христову учврстио, Еванђеље Његово раширио по целој Српској земљи. Пише у Житију Светога Саве да је он са својим сарадницима, светим монасима, светим владикама, светим свештенством и светим помоћницима из народа, да је он тако ширио Еванђеље Господа Христа „да свима“, вели он, и велможама и великашима и самоме краљу и свима осталим Србима „закон беху еванђелске врлине“. Еванђелске врлине: вера, молитва, пост, љубав, кротост, смиреност, милосрђе – то је био Устав, вечни Устав Светога Саве који је он дао Српскоме роду. Тај неизмењиви Устав стоји и данас. Сви истински Срби, сви прави Срби, сви светосавски Срби држе се тог Устава.
Зато је Свети Сава и основао и дао такву силу своме духовном царству. Али гле, то је духовно царство које је он водио и руководио; упоредно са њим расло је и друго српско царство, земљско царство српско. Његов свети брат Стефан Првовенчани и сви свети потомци Немањини триста година владали су светом српском државом. И шта је хтео Свети Сава? Свети Сава је хтео да у Српскоме роду буде и држава света, да људи који воде државу буду свети. И заиста, колико је наших царева светих и колико краљева и колико велможа испунило завет и аманет Светога Саве.
Оно што је Свети Сава вечно дао теби као Србину, и свакоме Србину то је, браћо моја, да треба прво осветити себе, душу своју очистити од сваке прљавштине, живети по Еванђељу молећи се Богу, постећи, чинећи свако јеванђелско добро дело. Тако, када имате свете чланове, мало по мало постајете света породица; када је родитељ свет и чист онда су и деца угледајући се на родитеља добра, чиста и света, и мајка исто тако. Тако, Свети Сава је основао, као идеал поставио свету породицу, онда свету задругу. Српски народ је чувала српска задруга, света и узвишена на јеванђелским законима – на послушности, на покорности млађих према старијима.
Свети Сава је основао и имао за циљ свету школу, свету школу у којој се даје истинска просвета. А шта је истинска просвета? Истинска просвета је она која научи човека Вечноме Животу, која показује човеку да је овај наш земаљски живот људски кратак и дат човеку да њиме стекне Живот Вечни и бесмртни. То је света школа, тој светој просвети учи само Господ Христос, Његово свето Еванђеље и Црква Његова. Тој светој просвети учио је, и учи, и за њу се и дан данас мали Свети Сава.
Тако је, браћо моја, основао Свету Србију, Свету Србију коју нико разорити не може. Мене као Србина ти можеш саблазнити, ти безбожниче и гонитељу, ти ми можеш отети све што имам, али душу моју, ту светињу моју, бесмртност моју не можеш ми отети. Шта су смрти које ти шаљеш на мене, – шта? Хиљаде смрти можеш послати. Ђакон Авакум иде београдским улицама и пева: „Србин је Христов и радује се смрти. Нема вере боље од Хришћанске“. И њега зато набијају на колац. То је други Светитељ Српски, који попут Светога Саве даје све од себе и наслеђује живот вечни. То, то има сваки прави Србин и данас.
Црква и данас стоји неразорива, безброј непријатеља њених споља и изнутра, и попова издајица, и монаха неваљалих, али Црква Христова стоји и држи Еванђеље Христово. Вечни Устав Светога Саве и дан-данас Црква Христова проповеда и исповеда. Има, има зечева и кукавица у Српскоме роду који издају Светога Саву, издају своју душу, издају своју Цркву; има их и међу свештеницима и монасима, авај можда и међу владикама.
Шта је то? Свети Сава основао свету школу. Где је данас, Свети Сава у школи? Свети Сава је протеран из школе. О несрећни Срби, чуј Небеска Србијо! Свети Сава нема приступа на београдском универзитету. Свети Сава нема приступа у основним школама Српске земље, Свети Сава нема приступа ни у каквој школи. Шта се то збива са Српском земљом, шта се то збива са српским човеком, шта се то збива са несрећним Србима? Издали Светога Саву!
Опрости нам оче Саво… Плачи, плачи над српском земљом, немој се утешити док нас Србе, несрећне Србе не опаметиш и поведеш путем Христовим. Гле, ми старији, ми смо криви за ову јадну децу, ми смо им припремили безбожну школу. Стар сам ја човек, памтим ја много штошта, од балканских ратова до данашњих дана. Несрећни српски синови, већина њих који су ишли у ову несрећну Европу да се школују, да се наобразе, шта су донели отуда? Безбожност, лажну просвету. Европска је просвета лажна просвета, и данашња просвета широм света је лажна просвета. Нема просвете без Христа, без Бога, а европска просвета и европска школа хоће да буде без Бога и да влада без Бога. Зато ове невоље и ове несреће погађају све народе. Не на један, него на све народе свих континената.
И они се у чуду питају шта је то, шта се то збива? То је то што ви хоћете, то што хоћете да уредите свет без Бога, то што хоћете да уредите свет без Христа. Погледај на душу своју, несрећниче, када њу захвате страсти и мржње и зависти и пакости. Како ти можеш да унесрећиш своју душу! Гле, ти онда јуриш на свакога, мрзиш, пљачкаш, псујеш, крадеш. Пази, душа ти је једанпут дата у овоме свету, једанпут дата. Она је вечна у теби, ма какав ти био. И изаћи ће она у часу смрти из твога тела, и шта онда са твојим гресима, шта онда са ђаволима у теби? Шта онда са твојим пороцима, шта ће остати од тебе? Човек, да би спасао душу своју, потребан му је цео Бог, потребна су небеса, потребан је долазак Господа Христа. Бог је постао човек да би човека уразумио, да би уредио његову душу, да би показао: Ево, душа је теби дата за Живот Вечни. Пази како живиш, пази шта радиш ти у овоме свету! Ти си овде у пролазу, ти си овде у основној школи, а тамо је главна школа, тамо су универзитети на небесима. Пази, човече, шта радиш! Србине, Свети Сава те опомиње!
Зар Србин после Светога Саве пригрли просвету без Христа, пригрли просвету без Бога? Српски народ, откако је Свети Сава ходао Српском земљом и проповедао Еванђеље Господа Христа, Српски народ је стекао убеђење да су само Светитељи истински Просветитељи. Да је само Светитељ истински Просветитељ. Да, то српски човек и данас, светосавски човек чува и држи у себи: само је Светитељ истински Просветитељ, све је друго лаж, све друго што не осигурава човеку бесмртни, вечни живот, јесте пука и страшна лаж.
Зато данас, славећи Светога Саву, тужног и уцвељеног на Небу због оваквих нас Срба на земљи, нека се моли Господу Благом: да отрезни и опамети Србе, да пробуди у њима веру њихову, веру староставну, веру светосавску, веру православну, да се Срби освесте, да Срби увиде да без Христа и без Бога не може један листић у овоме свету да успева, једна травчица не може без целих небеса. За једну травчицу потребно је сунце, потребна су небеса, потребни ветрови, потребне кише, потребна сва природа која је око нас.
А бедни европски човек измишља теоријске глупости: може човек сам! Човек је све! И до чега су довели свет? До кланице, опште кланице. Видите над свима нама виси сада страшан мач, над свима народима овога света. Ко је сигуран за свој телесни живот, сигуран за живот своје деце сутра, прексутра. Нисте, нисте, сигурно нисте. Зато децу своју поверите Господу Христу, Њему, Вечноме Цару и Вечноме Владару свете Србије, и Светоме Сави. Учите их ономе што је вечно, учите их да је човек вечно биће, одговорно биће, одговара Богу за сваку реч, одговараће Богу за свако дело, за сваку помисао, за све то одговараће сваки од нас. Томе треба учити децу своју, то је истинска просвета, све друго је лаж.
Нека Свети Сава заиста царује кроз своју Цркву у душама свих правих Срба, вас који сте овде данас и свих осталих сличних вама, као и оних безбожника Срба који у безбоштву своме одбацују све и сва, препуштајући се себи. Молите се Богу за њих. Свети Оче Саво, покај све залутале Србе! Свети Оче Саво, безбожне Србе врати на пут вере твоје! Ти, ти овладај и завладај њиховом душом; у њиховој души је хаос, у њиховој души је неред, у њиховој је души рат страсти, страсти, страсти – сласти, сласти, сласти. То је живот за њих, јасла, јасла, јасла, а човек није створен за јасла. Човек је створен за Вечни Живот. Свети Оче Саво, погледај, помози и опрости, опрости и помози.
Сви лутамо, сви смо залутали, само ти са свима Српским Светитељима моли се Господу Чудесном да Србе избави из свакога мрака, да их разбуди за светосавске врлине, за светосавски живот, да свака српска душа сматра еванђелске врлине за свој Устав, за свој вечни закон, да живи по њима. Срби, Свети Оче Саво, напустише свој пост, своју молитву. Ако и пости, он пости недељицу и све друго одбаци. А ти, ти царски сине, провео си не само у Светој Гори у страшноме и тешкоме посту, него целога живота си боловао никад не доједајући се, увек полугладан, и кад си био, као царски брат, Архиепископ Српске Цркве. Ти, ти нас Србе уразуми да је пост заиста спасоносно средство, молитва и пост, то су једина еванђелска средства којим човек може да очисти себе, очисти себе од сваке нечистоте, од сваке нечисте помисли, речи и дела, и од свих нечистих ђавола који се скривају у човеку.
Пазите и чувајте душе своје. Семе еванђелско које је Свети Сава посејао у Српскоме роду ниче и данас; сеје он и данас, сеје с неба кроз своје молитве, сеје заједно са свима Светитељима, од њега и пре њега Светитељима, до Владике Николаја, великог Апостола земље Српске, другог Светога Саву, нашег земљака. Они, они дају сва средства која су нам потребна за живот и у овоме и у ономе свету. Они проповедају вечно Еванђеље Господа Христа, Еванђелисти Српске земље, ето то су они.
Браћо моја, пазите да то што Свети Сава сеје по вашим душама, и Свети Владика Николај кроз своје свете књиге, и остали Српски Светитељи, пазите да вам то ђаво не украде из душе. Сећате се приче Спаситељеве који казује шта бива са небеским семеном које Апостоли сеју по душама људским. Сетите се приче која вели: „Сејач сеје свуда“, по камену и по трњу, сеје по твојој души иако је каменита и трновита, сеје са надом да ћеш се једног дана отрезнити, опаметити, покајати и обратити своју душу, поорати је. Али, Спаситељ вели, дешава се да то семе еванђелско падне крај пута душе, човек не обраћа пажњу, све му је друго прече – и пазар и пијац и во и крава и киша, само не Бог, само не заповест Божја. И тада, вели Спаситељ, ђаво дође и краде посејано у души, ђаво дође и краде. Пази, ђаво се шуња и око мене и око тебе, увек се шуња, увек тражи начина да украде из тебе оно што је божанско, што је чисто, што је свето, да те наведе на неки грех. Краде то посејано семе еванђелско; зато треба бдети, зато треба старати се над својом душом и не дати да пропадне то еванђелско семе што је посејано и што Црква непрекидно сеје кроз ваше душе кроз сваку молитву, кроз сваки уздах, кроз сваку сузу.
Ви прави Срби, ви имате једног вечног владара, бесмртног, непобедивог. То је Свети Сава и његови свети следбеници. За њим, само за њим и српском човеку, српском роду, Светој Србији осигуран је Вечни Живот, не само у овоме свету него и у ономе свету, у Царству Небескоме.
Свети Оче Саво, опрости и помози; не престај молити се за малу Српчад твоју, и нама старима опрости све тешке и страшне грехе; опамети нас, уразуми нас, врати нас на пут светосавски, да тобом и кроз твоје дивне помоћнике Светитеље сви идемо за тобом, ка Чудесном Господу, Творцу неба и земље, и уђемо у Његово Царство, да тамо у Небеској Србији славимо Њега, Јединог Истинитог Бога у свима световима. Амин“.
