Звездана, звездо наше школе,
Понекад се у животу појаве људи који својим делима превазиђу речи – ти си управо такав човек.
Твој маратон није био само трка километара, већ трка срца, воље и љубави.
Сваки твој корак био је корак за пријатељство, за наду, за живот твог друга Сергеја.
У времену када многи пролазе поред туђе муке, ти си стала, покренула се и показала како изгледа истинска храброст.
Покренула си хуманитарну акцију у нашој Зуботехничкој школи и ујединила нас све – ученике, наставнике, родитеље – око једног циља: да помогнемо, да будемо ту једни за друге, да не одустанемо од човечности. Захваљујући теби, школа није само место знања, већ и место великог срца, разумевања и заједништва.
Твоја снага није само у истрајности да истрчиш маратон, већ у спремности да се бориш за другог, да даш себе, своје време, своју енергију – све што имаш – да би некоме било боље. То је оно што те чини посебном. То је оно што те чини истинском звездом.
Поносни смо на тебе више него што речи могу да опишу. Поносни јер си показала шта значе солидарност, хуманост и пријатељство. Поносни јер си нас подсетила да свако од нас може бити нечија подршка, нечија нада, нечије светло у тами.
Нека твоја доброта настави да сија и да инспирише све нас да будемо бољи људи. Хвала ти што постојиш баш таква каква јеси – велика у срцу, снажна у духу и нежна у намери.
Ти ниси само звезда Зуботехничке школе – ти си звезда која осветљава пут свима нама. 
